Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Narodna Banka Srbije". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Univerzitit Singidunum

Poslovni fakultet u Beogradu

Beograd 2010.

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:

BANKARSTVO

ORGANIZACIJA NARODNE BANKE SRBIJE

dr Miroljub Hadžić Mihajlo Petrov 308/07

Beograd 05.05.2010.

Sadržaj:

Istorijat Narodne banke Srbije------------------------------------------------------------------3

Naziv-----------------------------------------------------------------------------------------------4

O Narodnoj banci---------------------------------------------------------------------------------4

Rukovodstvo---------------------------------------------------------------------------------------5

Poslovanje Narodne banke Srbije--------------------------------------------------------------10

Poslovi iz nadležnosti Narodne banke Srbije-------------------------------------------------11

Zgrade Narodne banke---------------------------------------------------------------------------13

Istorijat Narodne banke Srbije

Srpska država je, nakon oslobođenja od Turaka, svoje novovekovno postojanje započela osnivanjem najvažnijih državnih i kulturnih institucija - Narodne biblioteke (1832), Liceja - preteče stručne visokoškolske ustanove (1838), Društva srpske slovesnosti - kasnije Akademije nauka (1841), Narodnog muzeja (1844) i Narodnog pozorišta (1868).

U vreme formiranja tih nacionalnih stožera, novčani sistem Srbije karakterisalo je odsustvo nacionalnog novca i upotreba čak 43 monete drugih država.

Potreba za osnivanjem centralne banke postajala je sve očiglednija. U "Srbskim novinama", u članku "Današnja novčana kriza", objavljenom 1854. godine, nailazimo na prvi pisani pomen o neophodnosti osnivanja jedne takve institucije. Ipak, od prve inicijative o tome do njene realizacije protekle su tri decenije. Tek 1884. godine zaživela je takva institucija pod imenom Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije.

Banka je organizovana po ugledu na Belgijsku narodnu banku, koja je u to vreme važila kao obrazac savremenog organizovanja bankarske institucije. Formirani su Zbor akcionara, Glavni odbor, Upravni odbor, Nadzorni odbor i Eskontni odbor i ustanovljene funkcije guvernera (prvi guverner je bio Aleksa Spasić, do tada ministar bez portfelja) i viceguvernera.

U prvo vreme, Narodna banka Kraljevine Srbije bila je smeštena u samom centru grada, u Knez-Mihailovoj ulici, a posle u reprezentativnom, namenski podignutom zdanju u Ulici kralja Petra, u kome je i danas. Projekat je izradio afirmisani bečki arhitekta Konstantin Jovanović, sin Anastasa Jovanovića, prvog srpskog litografa i dvoroupravitelja kneza Mihaila Obrenovića. Za to svoje delo u stilu neorenesansnog akademizma, koje bi moglo, kako je zapisao Feliks Kanic, "da krasi svaki veliki grad", odlikovan je 1890. godine, kada je zgrada i useljena.

Iako osnovana kao privilegovana privatna akcionarska ustanova, poslovanje Banke se odvijalo pod stalnom kontrolom države. Do 1920. godine, kada je njena teritorijalna nadležnost proširena, zakonodavac je Banku smatrao samo kao kreditnu ustanovu, a od 1931. godine poverena joj je kao prva funkcija - monetarna politika, a kao druga - kreditna politika. Prvi i najvažniji zadatak Banke, koja, u skladu s promenom imena države od 1929. deluje pod nazivom Narodna banka Kraljevine Jugoslavije, postaje staranje o novcu i održavanje njegove stabilnosti.

 

 

 

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]